Molim neke komentatore da mi pomognu i saopšte mi ko je g/đa ili g/ćica Medić. Pitao sam "Gugl" ali on ništa o njoj ne zna, što me je jako iznenadilo... Dakle, možda sam ja neobavešten, ali za Antonića, Vukadinovića, Đurkovića... prosto, i ako neko ne zna, lako je naći informacije ko su i šta su... ali dajte neke informacije i o ovoj autorki.

I meni ide na ganglije ovaj suvišni, nepotrebni i
isforsirani sukob na istinskoj, nepatvorenoj(ustvari jedinoj) intelektualnoj sceni Srbije.
Termin "Druga Srbija"(pri čemu je ime moglo da bude
i neko 10.)ja shvatam kao identifikaciju onih koji,
od Radomira Konstantinovića, preko Latinke, i ovih
njihovih klonova koji već u drugoj generaciji,pokazu
ju sve znake mutacijske retardiranosti, pa sve do
prodavača na beogradskoj buvljoj pijaci koji su ,
slušajući tranzistor, burno, bučno i veselo proslavili ubadanje hrvatskoga stijega na kninsku
tvrđavu 6.8.1995., uporno ,ozbiljno i sistematski
rade na anihilaciji svega sa srpskim predznakom,
a naročito, jer im je to najvažnije, velikog,
autohtonog kulturnog i jedinstvenog,neuporedivog,
autokefalnog vjerskog identiteta.
Demonstriraju nam pri tome zapanjujući stepen
neznanja i potpunog neshvatanja o mogućoj pomirljivosti tradicionalnog i modernog, na šta
nam zorno ukazuju neki od nas mnogo razvijeniji
Narodi (Škoti, koji već 800 g.traže čudotvorni
kamen, Englezi, koji ni za jotu ne odstupaju od
svojih tradicija od kojih su neke stare 1500 god.
Norvežani, najrazvijeniji narod na Svijetu, koji
sve više i sve masovnije prizivaju predhrišćanskog
Boga Odina, ali i mnogi drugi).
Naši "drugosrbijanci" ponašaju se kao tikve bez
korijena, nastojeći da svom Narodu izmijene svijest
o sebi, pa da se i taj Narod sroza na njihov nivo,
i prihvati taj primitivni misaoni mehanizam .
Meni su Radomir i pijačar ljudi istog intelektualnog
profila .I sva ova bulumenta između njih .
Zato, insistiranje na malim razlikama, u osmijeh
razvlači ružno lice "Druge Srbije".
To ružno lice, treba napraviti tužnim,jedinstvom
svih naprednih konzervativnih snaga i njihovih
intelektualnih perjanica .

Meni se čini da Đurkovićev "konzervativizam" nikada nije imao veze sa britanskim ili američkim političkim konzervativizmom. Ne znam da li je u pitanju (ne)vešta mimikrija ili slabija orijentacija u istoriji političkih ideja, ali to što se Đurković na kraju sasvim otvoreno prepoznao u nemačkom modelu, mene uopšte nije iznenadilo. Mada sam veoma površno pratio rad g. Đurkovića, nikada nisam imao dilema u vezi sa njegovom ideološkom orijentacijom. Mislim da je Đurković sasvim dosledan, on je vazdan bio i ostao na pozicijama tzv. konzervativne revolucije. U pitanju je nemački proizvod i zbog toga nikoga ne treba da čudi to što se g. Đurković na kraju sasvim otvoreno, glasno i jasno opredeljuje za nemačku opciju.

U tom smislu, ubeđen sam da gđa Bosiljka Medić greši kada gdinu Đurkoviću pripisuje nedoslednost i neiskrenost. Ja, naprotiv, verujem da g. Đurkoviću zaslužuje poštovanje i to najmanje iz dva razloga: prvo, zbog toga što je tako uporno i tako dugo zastupao istu ideologiju (ideologiju konzervativne revolucije); drugi razlog je taj što je g. Đurković na kraju skupio hrabrosti i svima sasvim otvoreno stavio do znanja da se njegova ideološka ubeđenja potpuno poklapaju sa njegovim geopolitičkim opredeljenjem. Što je sasvim prirodno. Umesto kritike, g. Đurković, dakle, zaslužuje priznanje za doslednost i hrabrost.

Miša Đurković je jedini pravi naslednik one iste ideologije čiji je najznačajniji predstavnik u novijoj srpskoj istoriji bio Zoran Đinđić! Ja mislim da je Đurković u pravui kada kaže da je priča o Drugoj Srbiji prevaziđena jer se, posebno u poslednje vreme, sasvim lepo pokazalo da moguća saradnja i sloga između tzv. nacionalističke Srbije i tzv. Druge Srbije... Zoran Đinđić bio je simbol jedinstva "obe" Srbije. Zoran Đinđić je bio oličenje sprege između Radovana Karadžića i Vesne Pešić, Biljane Plavšić i Latinke Perović, Nikole Samardžića i Sonje Biserko...

Zbog toga greše svi oni koji kritikuju Đurkovića jer time dovode u pitanje ideologiju nacionalnog jedinstva, tj. političku homogenost srpske nacije!

Mi moramo konačno da dođemo do jednog nacionalnog konsenzusa, potrebna nam je totalna mobilizacija oko jednog jedinog cilja - a taj cilj je Evropa! Naravno da u današnjoj Evropi glavnu reč ima Nemačka i ja ne vidim ništa neobično u predlogu dr Đurkovića da se potpuno identifikujemo sa nemačkom opcijom! Evropa je pre svega nemački izum i jedini spas od svega onog neevropskog što nam preti. Ja sam ubeđen da je dr Đurković imao u vidu i naše istorijsko iskustvo - Srbi su se uvek opredeljivali za savez sa Englezima, Amerikancima i Rusima i zbog tgoa su uvek bili na udaru Nemaca. Zoran Đinđić je to hteo da promeni. Đurković nastavlja Đinđićevu misiju!

za Jovicu - izvanrednu polemiku Bosiljke Medic sa Teofilom Pancicem mozete pronaci na nspm-u...Verujem da je u arhivi.

Đurković je čovek prosečnih intelektualnih kapaciteta,te je neumesno njega porediti s Zoranom Đinđićem, a još neumesnije reći da je on ''nastavljač Đinđićeve misije''.Što se tiče njegovog teksta o odnosu Srbije i Nemačke, mene lično njegove pozicije uopšte nisu iznenadile. Veliki broj naših intelektualaca( koji su nadređeni Đurkoviću), onih na rukovodećim pozicijama od naučnih ustanova pa na dalje, je finansiran raznim nemačkim stipendijama ( Humbolt, Adenauer, Štiftung etc) kojima se finansiraju naučni projekti. To se odnosi i na SANU. dakle, kritikovanje UK i SAD, ne vodi ka statusu ''žrtve'' nego naprotiv to imponuje nemačkom faktoru u Srbiji. Što se tiče fonda otvoreno društvo, on je finansirao mnoge časopise u kojima Đurković redovno objavljuje svoje naučne radove. Objavljivanje radova je svakako rezultat njegove vrednoće, ali i naklonjenosti struktura koje su iznad ovih naučnih časopisa. Radovi nose bodove a bodovi dalje napredovanje u zvanju. Sve ovo je dozvoljeno od

@prosecnost
Bravo za komentar! To je sustina price. Vreme je da se govori o (suptilno ili ne) korumpiranim intelektualcima. Najgore je kada se, jos uz to, pokusavaju predstaviti patriotama, kao sto je slucaj sa "Mishom Djurkovichem".

Čini mi se kako, između ostalog zahvaljujući polemikama koje se ovih dana vode, sada možemo potpuno jasno i nedvosmisleno da detektujemo "četiri stuba" vladajuće ideologije u Srbiji. Vladajuća ideologija je, kao što je poznato, ideologija (vladajuće) političke elite a ne ideologija (srpskog) naroda. Meni se čini da nema mesta za sumnju da se vladajuća ideologija današnje Srbije može svesti na četiri ključna elementa: 1) germanofilija, 2) rusofobija, 3) anglofobija i 4) antisemitizam.

Ljudi moji pa ja ne mogu da verujem čime se vi bavite, dok vlast potpisuje kapitulaciju, naspram koje je ona nesretnog generala Kalafatovića mačiji kašalj! Antonić, Vukadinović, Vučelić, "Pečat", NSPM...šta radite bre!!!!

Ne znam ni ja tačno ko je autor(ka), ali sećam se tog njenog teksta o Teofilu Pančiću u kome ga je znalački i stručno ispreskakala. Očigledno je da, a iz ovog teksta se to vidi, ima neko filozofsko ili slično obrazovanje. Ali mislim da je to manje važno od činjenice da je po mom mišljenju vrlo ubedljivo razmontirala g. Đurkovića i pokazala nepouzdanost i prevrtljivost ovog nadobudnog kvazidesničarskog "gurua".

Tacno tako!!! Najzad ZNAMO ko je Misa Djurkovic.

Ovaj tekst je ispod nivoa polemike koja se negovala i neguje na stranicama NSPM ,a ne vidim zašto je potrebno unositi lične diskvalifikacije u ovu raspravu.Miša Đurković je ozbiljan naučnik i napisao je mnogo veoma dobrih i kvalitetnih tekstova.Zašto je potrebno sada u žaru polemike ići na njegovu potpunu dikvalifikaciju.To nije potrebno, jer se time ništa ne postiže a i polemika prerasta u lične obračune.Ovde se radi o mnogo važnijim pitanjima i ne treba se spuštati na nivo onih koji napadaju NSPM za nacionalnu izdaju i nedostatak patriotizma.

@marinko vučinić

Pa ovde je reč o udruženom poduhvatu snaga poraženih 5. oktobra, Druge Srbije i paljanske svojte - protiv (urednika) NSPM-a. Barem ja tako vidim ovaj spor. I ne mogu da razumem kako ste došli do zaključka da se Đurković u bilo kom trenutku našao na mestu žrtve?

Slikovito, ja ovu situaicju vidim na sledeći način: NSPM se nalazi u dolini; sa planine tuče Slobina artiljerija, sa brda prekoputa Radovanovi snajperi, a u šumi je zasedu postavila Vesna Pešić...

Jovice, uz duzno postovanje i razumevanje Vase poente obratite paznju na sledece: ono sto je najbitnije - ili bi trebalo da je najbitnije - u svakoj raspravi nije KO govori nego STA je receno i kolika je SNAGA ARGUMENATA koji se iznose. O tome je rec. A svako preterano insistiranje na tome "ko govori" (ovde ili drugde) uvek vodi u ono misljenje da je neciji (znani ili neznani, zasluzeni ili nezasluzeni) "autoritet" vazniji od onoga "sta taj covek" govori. Ne treba da Vas podsecam cemu to dalje vodi. Pozdrav.

Pevaljki i sličnoj gospodi
Bilo bi jako dobro kada biste polemisali sa tezama koje su stvarno iznesene, a ne sa onima koje sami izmislite. Ako je iko napadao adhominem to je učinila autorka napada na Đurkovića, a ja sam na to skrenuo pažnju, podvlačeći da je još pride ta autorka u javnosti, stučnoj, široj, kako god, anonimna. A malograđansko se odnosilo na one koji ne žele da odgovore Đurkoviću nego im navodno odgovara neko treći. Naravno da je uzalud apelovanje da ljudi pre nego što komentrišu, i pročitaju tekst koji komentarišu, jer se tekst možda i pročita, ali ga treba i razumeti...

Nemam nameru da se nadgornjavam, pogotovu ne sa ljudima koji unapred imaju definisan stav i zaključak pa komentare koriste samo kao propagandistički instrument. Od toga im je slaba vajda.
I nije tačno da je bitno jedino ŠTA je rečeno, a ne i KO je rekao. Bitno je i jedno i drugo. Kad kupujete paradajz na pijaci možete gledati samo proizvod i kupiti ga od koga god hoćete, ali već kad kupujete sir, onda gledate i od koga ga kupujete. Dakle, poenta je u tome. Nemaju svi dokazi i tvrdnje proverljivu, nezavisnu formulu. Nešto se mora utemeljiti i na prethodnim implicitnim, imanentnim i dr. parametrima. Sad je neka Bosiljka zaključila da je Đurković sumnjive filozofske stručnosti i to je kao objektivan sud u koji ja treba da verujem. Ajte molim vas, da ne pričamo više o tome da je beznačajno KO šta kaže, već da je jedino bitno ŠTA ko kaže...

Pevaljki..
Nikada, takoreći, ne razgovaram sa pevaljkama. Ovom prilikom napravio sam izuzetak ѕbog drugih koji čitaju. Žao mi je što nisi čitao nešto više od tekstova kafanskih pesama. Nije sva mudrost sveta u njima, mada kad se urone u tone alkohola, tako može da izgleda...
Ne znam kako si povezao Prpu, Tuđmana i slično društvo pokušavajući da potkrepiš svoju tezu, ali učinio si upravo suprotno. Zbog njihovih takvih izjava koje su svojevremeno date, ostali su tragovi i znakovi, pa kad i danas vidiš Prpinu izjavu, ili izjavu Sonje Biserko, tačno možeš da znaš na kojoj je "frekvenciji" ta izjava. Neke izjave moguće je i povezati sa autorom čak i ako autor nije potpisan, neki stavovi su prepoznatljivi itd, a samo zbog toga što se zna i prethodni kontekst. Bez toga nema ozbiljne rasprave. Zato smatram završenim ovaj pokušaj rasprave jer nije svako mesto onakvo da na njemu vlada pravilo da je onaj ko plaća uvek u pravu. A kad se samo razmotri i potreba da se potpisuješ u ženskom licu, o tome ćemo, eventualno, samo tamo gde je tome mesto-u kafani, na tvom terenu, sutra, ili malo sutra.

Ne postoji samo ovaj tekst...Pokusajte ponovo,pre izvlacenja "zakljucaka". Svako dobro.

Zakleo bih se da je komentator pod pseudonimom "Jovica" Miša Đurković lično.

Toliko je zainteresovan za identitet Bosiljke Medić (kao svojevremeno Teofil Pančić) da to ne može biti čista znatiželja, to je nešto više, "Jovica" je ovaj tekst shvatio - lično.

Nakon ovog "izviđanja po neprijateljskoj teritoriji", sledilo je Đurkovićevo "Otvoreno pismo Slobodanu Antoniću" gde je on i izneo sve ove teze, ovaj put pod svojim imenom i prezimenom (i matičnim brojem).